6. конкурс 2011.

6. конкурс 2011.

"Речи од воска и наранџе"  


На 6. конкурс за најлепшу љубавну песму пријавило се 353 учесника из целе Србије, али и из Хрватске, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Најбројнији су  још у основној школи. Њих је 257 и љубав је у њиховим песмама разнолика: према баки, мами, тати, природи, првим симпатијама, чак и према храни. Они старији, зрелији, „жонглирају речима“. Њима је јасно да „ лептири по стомаку не лете.“ Али недвосмислено знају да је љубав „боја нечијег ока и ништа више“.  Мото конкурса био је стих Сузане Вујовић - „РЕЧИ ОД ВОСКА И НАРАНЏЕ“.


Награђени учесници

Финалисти 6. поетског конкурса "Мика Антић" су:

  1. Соња Галовић, 10 година, Крагујевац
  2. Јефимија Најдић, 10 година, Врање
  3. Валетина Лабан, 10 година, Крагујевац
  4. Ђорђе Рацковић, 6. разред, Београд
  5. Јелена Ралић, 5. разред, Нови Карловци
  6. Алекса Глушац, 5. разред, Београд
  7. Вања Балтић, 19 година, Никшић, Црна Гора
  8. Бојана Бумбић, 18 година, Сремски Карловци
  9. Дуња Радонић, 18 година, Сремски Карловци
  10. Зорана Милић, 21 година, Пожаревац
  11. Андрија Стануловић, 22 године, Пирот
  12. Сузана Вујовић, 23 године, Нова Варош

 


Победничка песма

Зорана Милић, 21 година

Пожаревац

 

ЛЕПОТА ПРИРОДЕ

 

Рекла си још само једна и идемо

Ово нам је двадесетседма још само једна

Није ми било тешко да фотографишем

Да то нисам волео, ти би ме натерала

Ох знам да живиш за успомене

Ухватио сам један тренутак кроз објектив

Назвао сам га Лепота природе

Ти на прсту носиш бубамару

И смејеш се осмехом од сто осамдесет степени

Ти си мој омиљени кадар

Рекла си овога сам као млада волела да се играм

Када бубамара одлети

Тамо ћу отићи да се удам

Сву наду сам положио у тачкаста крила

Чак сам и дунуо у правцу своје куће

Али бубамара је полетела мени у инат

Јужно од свих јужнијих праваца

Насмејала си се кроз крив ветар

Не буди блесав то је само игра

И ја сам се насмешио а био сам тужан

Изгубио сам у твојој омиљеној игри

Зашто се ветрови мешају у љубав

Био сам спреман да га замрзим

А онда сам угледао како ти се увукао у косу

И колико дивно стоји уз твој карактер

Тада сам шкљоцнуо апаратом

Одједном имам план

Већ сам све смислио

Ставићу је у дрвени рам

Дрво ти је омиљени ресурс

Бићеш природа окружена природом

И рећи ћу направио сам ти успомену

А на полеђини фотографије ће писати

Изнад датума у твом омиљеном углу

Дан када сам одлучио да се одселим на југ.