У суботу, 2. априла 2016. одржана је завршна свечаност 11. поетског конкурса "Мика Антић". Због обиља добрих радова, стручни жири је издвојио две песме као првонаграђене. Награђени радови публиковани су у билтену Конкурса чији мото је наслов песме песникиње Љупке Цвијић "Волим да те тражим". 

Награђени учесници

Победничке песме

Тамара Јожић

Бачка Паланка

* * *

Ја сам као дрво.

Мирно. Непомично. Стамено.

Ја само из шале крошњом затреперим

кад ветрове шаљеш.

Моја кора само из уображености

на трен омекша кад је додирнеш.

Чисто да видиш да може.

И то што моје корење каткад пуца

под твојим ногама

то; то само је хир моје младости.

Стани, стани...

Варка све је то...

Приђи.

Прислони ухо на мене.

Чујеш ли како дишем недостајање?

- - - - -

Никола Ђорђевић

Београд

Песма у писму
 

Када дође
и када ме рукама загрли
као зид,
као да сам Кина
и таква
моја,
мала,
нежна
и чиста као вода у планинама
пита
"Да ли ти се свиђају моји нови рукави?"
А ја је гледам
и не видим рукаве
и кренем да јој љубим дланове.
Када она и ја,
често,
далеко дишемо
и када су нам терети велики
она се сети да ја постојим
и да једва чекам да чујем
њену нову теорију.
Када она и ја
глумимо мађионичаре
и ја јој кажем
"Ти сада
лепотице моја
иди далеко!”
и она оде
мало ближе.
за сваки случај,
а ја се покријем тканином
па се откријем,
да се телепортујем,
да више не будем где јесам,
да будем код ње,
да будем боље.
Када она учи о планинама
и када ме гледа
као да сам шума
и каже
"А твоја глава, је л’ завејало горе?".
Када се наслони на зид
па се смешка
и смешка
и смешка
и смешка
и тако се смешка
и чека као да је пољубим
и приђем и пољубим је
"Лудаче!
Види, порасла сам ти,
стави једну тачкицу наше љубави овде изнад мог чела.”,
па нам зид увек има богиње.
Кад ми пошаље песму
и када ја научим све речи из те песме
и када после 57 година,
шапућући јој стихове,
кажем
"Сећаш ли се ове песме?".