Финалисти 13. поетског конкурса "Мика Антић"

На овогодишњи, 13. поетски конкурс "Мика Антић" пријавило се свега 70  учесника. Због малог броја песама, жири није био у могућности да издвоји дванаест најбољих песама које би уједно задовољиле и ниво квалитета који желимо да очувамо. Зато су чланови жирија, састављеног од наставника српског језика  и књижевности (Марјана Ђумић, Оља Нађ, Радмила Кузманчев, Владимир Баљ и Мирјана Вјештица) одлучили да одступе од уобичајеног правила да се за сваку од четири категорије одаберу три најбоље песме.

Награђени радови су најбољи од свих пристиглих и издвајају се својом оригиналношћу, новином тема, мелодијом, уверљивошћу и лепотом поетског  израза, занимљивим формама и емоционалношћу. 

Мото овогодишњег конкурса је стих младе песникиње Хелене Будимир "Треба ми чудо". 

Финалисти 13. поетског конкурса "Мика Антић" су следећи млади песници:

ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ:

Oд 1. до 4. разреда

1. Лена Чолаковић  4/1 ОШ„ П. П. Његош“, Врбас - „Љубавне ципелице“
2. Борис Хајду  3/1  ОШ„П. П. Његош“, Врбас - „Како с Маријом да се играм?“

Oд 5. до 8. разреда

1. Вера Кршев 6/1  ОШ „Коста Трифковић“ , Нови Сад - „У сваком смислу љубав“
2. Марија Сторожук Зељковић 6/1, ОШ „Коста Трифковић“, Нови Сад - "Само за љубав"

ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ:

1. Хелена Будимир  1/1 Карловачка гимназија, Нови Сад - „Ја могу да будем љубав“ – ПОБЕДНИЧКА

2. Николина Дикић 1/6  Карловачка гимназија, Сремски Карловци - „Заборав“

3. Василије Ђилас  4/1 Гимназија „Жарко Зрењанин“, Врбас - „Живот“

4. Вања Ђорђевић 3/5  Четврта гимназија у Београду, Београд - „Поред тебе“

НАЈСТАРИЈИ УЗРАСТ      

1. Анђелка Панић 19 година, Ваљево - „За њу, њега и нас“

ПОБЕДНИЧКА ПЕСМА

ЈА МОГУ ДА БУДЕМ ЉУБАВ

Кад бих била ваздух, могао би да ме удахнеш.

Струјала бих ти кроз тело. И кроз срце.

Знала бих шта осећаш.

Онда би ме издахнуо.

Не, ипак не бих могла да будем ваздух.

Када бих постала киша, волео би ме.

Падала бих по теби и упијала се у твоје кошуље.

У твоју косу.

Постала бих део твог мириса.

Али, када би ушао у топлу собу

Скинуо би кошуљу са себе.

Не, ипак не бих могла да будем киша.

Знам! Могла бих да будем љубав.

Да те целог испуним собом.

Од нокта до врха длаке на  коси.

Да будем све што волиш.

Да, бићу ти љубав.

Само бих у њу могла да се претворим

И да таква уз тебе будем у сваком јутру

И у сваком твом сну.

                                                           Хелена Будимир, Сремски Карловци